Ona je volela blues,
Njen kralj zvao se Peter Green.
A ja, sasvim slučajno tu...
Za taj film neko levi, sasvim...

Uvek je gledala sat,
I čim sklope kazaljke krug
K'o mala bi aputala, tad,
Da negde neko misli na nju.

U njenoj sobi, mala riznica greha,
Kao duga, preko besmisla most...
Puno knjiga nekog prebeglog Čeha,
I sportska tampa, ako naiđe gost...

Uglavnom prođe sve,
Ali ostane blues.
Boje se razliju
Kad ga čujem na radiju...

Ubija metronom...
ta taj sat radi tu?
Jedan i nula-pet...
Neko misli na nju.

Negde u meni je kvar,
I mrak sto me gricka k'o mi ...
I sav sam kao ona staklena stvar
U kojoj veje kada je pomeri .

U ovoj sobi ravnote a je prosta:
Sto i krevet i prekidač za luč...
Ispod cene mole cenjenog gosta
Da pre puta ne zaboravi ključ.

Uglavnom prođe sve,
Ali ostane blues.
Boje se razliju
Kad ga čujem na radiju...

Ubija metronom...
ta taj sat radi tu?
Jedan i nula-pet...
Neko misli na nju.

Ona je volela blues, o-je,
Lucidni Peter Green
A ja, ja sam voleo nju...
A blues... ta blues...?

Nemam ni ta sa tim...